Crkveno venčanje u Srpskoj pravoslavnoj crkvi: Sve što treba da znate

Planiranje crkvenog venčanja je poseban i često emotivan proces. Međutim, uz sreću i uzbuđenje, neretko dolaze i brojna pitanja, nedoumice i zabune oko procedure, pravila i troškova. Ovaj članak ima za cilj da vam pruži jasan i sveobuhvatan vodič kroz proces organizacije crkvenog venčanja, kako biste taj dan doživeli kao miran i lep iskaz vaše ljubavi, bez nepotrebnih stresova.

Gde se možete venčati? Ključno pitanje parohije

Jedno od najčešćih pitanja koje muči buduće mladence jeste mogućnost izbora crkve za venčanje. Postoji široko rasprostranjeno uverenje da se venčanje mora obaviti u parohiji mladoženje, odnosno u crkvi kojoj on pripada. Međutim, stvarnost je mnogo fleksibilnija.

Prema crkvenoj praksi, mladenci se mogu venčati u bilo kojoj pravoslavnoj crkvi ili manastiru koji to dozvoljava, a koji im se dopada. Međutim, tu dolazi do važne procedure koja se tiče parohijske pripadnosti. Ako se mladenci odluče za crkvu kojoj ne pripada mladoženja (ili mlada, ukoliko se preseli), potrebno je obezbediti saglasnost njegovog parohijskog sveštenika. Ovo se najčešće radi pismenim ili usmenim odobrenjem, koje paroh daje svešteniku koji će obaviti obred u drugoj crkvi.

U praksi, to znači da ćete, ukoliko želite da vas venča određeni sveštenik u crkvi koja nije matična mladoženji, morati da se dogovorite sa oba sveštenika. Vaš izabrani sveštenik mora prihvatiti da vas venča, a mladoženjin paroh mora dati saglasnost za taj čin. Ovo se često formalizuje pismenom molbom ili jednostavnim usmenim dogovorom.

Procedura "promene parohije" za venčanje

Kada se mladenci odluče za crkvu kojoj ne pripadaju, često se susreću sa pojmom "takse" ili "naknade". Ova naknada se plaća upravo zbog administrativnog postupka promene parohije za potrebe venčanja. Iznosi variraju, ali uglavnom se kreću od nekoliko hiljada dinara. Ova sredstva idu za potrebe crkve u koju se mladenci privremeno "upisuju" za vreme ovog svetog čina.

Važno je napomenuti da ova praksa nije univerzalna i uvek ista. U nekim manastirima ili crkvama van velikih gradova, ovakve striktne tarife možda ne postoje, a sveštenici se zadovoljavaju dobrovoljnim prilogom. Ključno je da se unapred raspitate kod konkretnog sveštenika ili u kancelariji crkve gde planirate venčanje, kako biste znali tačno koja pravila važe i koji su troškovi.

Predbračni ispit: Šta je to i kako izgleda?

Predbračni ispit je obavezan korak pre samog venčanja. On nije ispit u školskom smislu reči, već više razgovor sa sveštenikom o važnosti i smislu braka. Tokom ovog sastanka, koji obično traje oko pola sata, sveštenik će razgovarati sa vama o vašoj voljnosti da stupite u brak, o odgovornosti, ljubavi i poštovanju.

Na ovom sastanku potrebno je dostaviti crkvene krštenice za oba mladenca i oba kuma. Sveštenik će proveriti da li postoji neka kanonska prepreka za brak (npr. blisko srodstvo). Takođe će vas uputiti u tok samog obreda venčanja i reći vam šta je sve potrebno doneti (peškir, sveće, vino, pehar). Ovo je i pravi trenutak da se dogovorite oko svih detalja ceremonije.

Šta je potrebno za sam obred venčanja?

Za obred svete tajne braka potrebno je obezbediti nekoliko predmeta koji imaju simboličko značenje:

• Peškir (platno) za vezivanje ruku: Obično belo platno, dužine oko 1.5 do 1.7 metara, kojim vam sveštenik tokom obreda veže ruke kao znak jedinstva.
• Dve ili četiri sveće: Mladenci drže po dve sveće tokom većeg dela ceremonije. Tradicionalno se koriste voštane sveće, a mogu biti i ukrašene.
• Vino i pehar (čaša): Crveno ili crno vino iz koga mladenci piju tri puta, simbolizujući zajedničko trpljenje i radost. Neke crkve imaju svoj svečani pehar, ali je često potrebno doneti svoj.
• Vence ili krune: U pravoslavnom obredu, mladencima se stavljaju krune na glavu. U modernije vreme, često se umesto metalnih kruna koriste venći od cveća, ali ovo je potrebno unapred dogovoriti sa sveštenikom.
• Burme: Naravno, par burmi kojim se mladenci vencavaju.

Ove stvari najčešće obezbeđuju mladenci ili kumovi. Dobro je proveriti sa sveštenikom da li crkva već poseduje neke od ovih predmeta (npr. pehar) kako ne biste kupovali suvišno.

Kumovi: Ko može biti kum i kakve su njihove obaveze?

Kumovi na crkvenom venčanju imaju posebnu duhovnu ulogu. Prema tradiciji, kumovi moraju biti kršteni u pravoslavnoj crkvi i trebalo bi da budu ljudi koji će biti duhovna podrška mladencima tokom braka. Nije obavezno da su u braku jedan sa drugim - mlada može imati svoju kumu, a mladoženja svog kuma.

Postoje regionalni običaji gde su kumovi isključivo sa mladoženjine strane (kum i stari svat), ali danas je sve češća praksa da mladenci biraju najbliže prijatelje, bez obzira na pol. Kumovi su dužni da prisustvuju predbračnom ispitu zajedno sa mladencima i da ponesu svoje krštenice. Takođe, često finansijski učestvuju u nabavci potrebnih stvari za obred ili prilogu svešteniku, ali to je stvar dogovora.

Vreme venčanja: Kada je dozvoljeno, a kada nije?

Pravoslavna crkva ima određena pravila kada se venčanja ne obavljaju. Zabranjeno je venčavanje u toku velikih postova:

• Božićnog posta (28. novembar - 6. januar)
• Uskršnjeg (Velikog) posta (od Čistog ponedeljka do Vaskrsa)
• Petrovdanskog (Apostolskog) posta (traje od 8 dana do 6 nedelja, zavisi od datuma Vaskrsa, obično od kraja maja/juna do 11. jula)
• Gospojinskog (Malo)gospojinskog posta (14. - 27. avgusta)

Takodje, venčanja se tradicionalno ne obavljaju sredom i petkom (kao danima posta), kao ni na određene velike praznike. Postoji mogućnost dobijanja blagoslova episkopa za venčanje u izuzetnim okolnostima (npr. hitna slučajnost), ali to je retka praksa. Uvek je najsigurnije proveriti kalendar i konsultovati se sa sveštenikom pri odabiru datuma.

Troškovi crkvenog venčanja: Šta možete očekivati?

Ovo je oblast sa najvećim varijacijama i izvorom mnogih nedoumica. Troškovi se mogu sastojati iz više stavki:

1. Naknada crkvi ("taksa"): Ako se venčavate u crkvi kojoj ne pripadate, ova naknada se plaća za administrativne troškove. Iznosi variraju od 3.000 do 10.000 dinara i više, naročito u popularnim gradskim crkvama.
2. Prilog svešteniku: Sveštenici ne primaju platu od države već žive od priloga vernika. Iznos priloga je stvar dogovora i vaših mogućnosti. U nekim parohijama postoji neformalna "tarifa" (često između 50 i 150 evra), dok u drugima sveštenik neće tražiti određenu sumu. Lepo je pitati unapred kako biste bili sigurni.
3. Crkveni hor: Ako želite da vam hor peva tokom ceremonije, to je dodatna usluga koja se plaća. Cene hora mogu biti od 5.000 do preko 20.000 dinara, u zavisnosti od broja pevača i ugleda hora.
4. Dekoracija i sveće: Troškovi ukrašavanja crkve cvećem i kupovine specijalnih sveća.

Savet: Budite otvoreni i pitajte direktno u crkvi ili sveštenika šta sve spada u troškove. Bolje je znati unapred nego biti iznenađen. Takođe, imajte na umu da u manastirima često nema fiksnih tarifa, već se daje dobrovoljni prilog.

Česta pitanja i nedoumice budućih mladenaca

Da li moramo prvo građansko, pa onda crkveno venčanje?

Ne, redosled nije bitan. Državno (građansko) i crkveno venčanje su dva potpuno odvojena pravna i verska čina. Možete se prvo venčati u crkvi, a kasnije u opštini, ili obrnuto. Za crkvu je jedino važno da ste slobodni za sklapanje braka.

Može li se venčati u crkvi ako je jedan od nas druge veroispovesti?

Da, u pravilu je moguće. Za venčanje pravoslavne i katoličke osobe, ili pravoslavne i protestanta, obično je potrebno pismeno odobrenje nadležnog episkopa. Često se od partnera druge veroispovesti traži obećanje da neće sprečavati drugog supružnika da ispoveda svoju veru i da će deca biti vaspitavana u pravoslavnoj veri. O detaljima je neophodno razgovarati sa sveštenikom.

Da li mlada mora da nosi veo?

Nije obavezno, ali je lep i tradicionalan detalj. Bitnije je obratiti pažnju na pristojnost odeće - izbegavati previše izreze i kratke suknje. Mladoženja bi takođe trebalo da nosi pristojnu odeću (sako i kosulju).

Koliko traje ceremonija venčanja?

Sam čin venčanja traje oko 30 do 45 minuta. Ukoliko se uzme u obzir okupljanje gostiju, slikanje i čestitanje posle, treba računati na sat do sat i po vremena u celini.

Da li se crkva može ukrasiti cvećem?

Uglavnom da, ali je potrebno dobiti saglasnost sveštenika. Većina crkava dozvoljava umerenu dekoraciju cvećem koja ne ometa tok obreda i ne oštećuje enterijer.

Zaključak: Kako se pripremiti za miran i lep dan

Organizacija crkvenog venčanja zahteva malo više planiranja i dogovora od građanskog, ali emocionalna i duhovna vrednost ovog čina je neprocenjiva. Ključ uspeha leži u ranoj komunikaciji.

Obratite se svešteniku na vreme, pitajte ga sve što vas muči, od troškova do detalja ceremonije. Ako imate dileme oko izbora crkve, posetite nekoliko njih i popričajte sa lokalnim sveštenicima. Setite se da je venčanje sveta tajna koja vas vezuje pred Bogom, a crkva je dom Božiji. Iako su administrativni detalji va