Potpuni vodič kroz operaciju podizanja kapaka: Iskustvo, oporavak i rezultati

Već godinama sam znala da me čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima je bio genetski, a na desnom oku i posebno vidljiv. Dakle, oduvek su mi kapci bili spušteni, ali je s godinama to postajalo sve izraženije. Moja mama ima isti problem i, kako nije uradila operaciju, navikla je da stalno podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna tog pokreta. Pokušava na taj način da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - već je i izrazito funkcionalan.

Iskreno, nećemo da se lažemo. Da li mi je funkcionalnost bila glavna stavka? Nos sam operisala zbog devijacije još u dvadeset trećoj godini, nakon što sam ga razbila u drugoj godini života padom s klupe. To sam morala da uradim da ne bih postala doživotni zavisnik od kapi. Kapci su, međutim, bili druga priča. To sam htela oduvek, ali sam stalno odlagala.

Moj izbor hirurga: dugogodišnje poverenje

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice već dugi niz godina. Lako je reći da se ne sećam svog života pre nje. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Nije samo zbog dugogodišnjeg poverenja, već i zato što je ona jedna od najdetaljnijih osoba na svetu - gleda svaku sitnicu, ima oštro oko i izuzetno je odgovorna. Ipak, sa podizanjem kapaka sam odugovlačila…

Dr Anica Jevremović mi je dva puta radila niti na obrvama kako bismo malo otvorili oko. Oba puta mi je iskreno rekla: "Niti služe da podignu obrve i privremeno će kapci delovati bolje, ali kratko i nedovoljno. Niti nisu zamena za operaciju kapaka." Istina, oči su izgledale bolje i otvorenije nakon niti dok je efekat trajao, ali to zapravo nije bio tretman za mene - to je bilo čisto odugovlačenje. I onda je konačno odluka pala: radimo podizanje kapaka u prvoj polovini januara ove godine.

Zašto deliti svoje iskustvo?

Kad sam zakazala proceduru, po običaju sam "trubila okolo" šta planiram da uradim. Moj je stav da bi svima nama bilo lakše ako otvoreno pričamo o ovim stvarima, jer ćemo tako čuti iskustva, savete i upozorenja. Iznenađila sam se kada sam shvatila koliko je žena oko mene već operisalo kapke, ali o tome ćuti. Poštujem njihovo pravo na privatnost, kao i moje je pravo da ne budem pristalica ćutanja. Uvek je korisno da se čuje sve iz prve ruke - znate šta vas čeka od A do Š ako vam je potrebno da uradite isto. Zato ću vam ispričati sve.

Proces počinje konsultacijama

Proces podizanja kapaka počinje detaljnim konsultacijama. Na konsultacijama sa dr Anicom Jevremović možete očekivati da vam sve detailjno objasni. To je prilika da postavite sva pitanja koja vas muče. Veoma je važno da imate jasnu sliku o proceduri, očekivanim rezultatima i toku oporavka.

Najčešća pitanja o podizanju kapaka

Operacija se danas izvodi u lokalnoj anesteziji. Za one koji su nervozni, postoji opcija analgosedacije - uz pomoć lekova se postiže stanje opuštenosti, i ničega se ne sećate. Ova opcija zahteva anesteziologa i podrazumeva doplatu. Što se tiče cene, ona je uglavnom prilično ujednačena. Cena operacije gornjih kapaka se kreće oko određene sume, dok su donji kapci obično nešto skuplji. Konkretna cena zavisi od složenosti procedure i izbora anestezije. Važno je sve to unapred pitati na konsultacijama.

Odgovor na pitanje da li procedura boli je jasan: ni jedne sekunde ne boli ništa. Ni tokom operacije, ni posle nje. Oporavak je malo dosadan, ali bez ikakvih bolnih senzacija. Ovo važi čak i za skidanje konaca - očekivala sam neko čupkanje ili peckanje, međutim, dr Anica Jevremović je samo izvukla tanke konce i baš ništa nisam osetila.

Moj primer: Tok operacije i neposredni oporavak

Operacija traje manje od sat vremena, nakon čega idete kući. Kući sam otišla odmah. Imala sam deblje flastere koji su delovali malo nespretno, sa osećajem kao da nosim kačket - morala sam da podižem glavu da bih videla širi horizont. Ti prvi flasteri se skidaju već nakon 24 sata. Dr Anica Jevremović ih je natopila specijalnim rastvorom i začas skinula, bez ikakvog čupkanja ili neprijatnosti.

Nakon toga, stavljaju se novi, tanki flasteri koji se nose narednih 6 dana. Čim su mi stavljeni, obukla sam svetlije naočare za sunce i izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se kući vratila gradskim prevozom, čak malo i prošetala. Niko me nije gledao čudno. Iskreno, bila sam manje natekla od većine ljudi - otečenost zavisi od tehnike hirurga i individualne reakcije organizma.

Oporavak dan po dan

Već nakon dva-tri dana, našminkala sam ceo deo lica osim očiju i krenula da obavljam svoje aktivnosti. Nakon sedam dana skinuti su konci, a već nakon deset dana, sa kompletnom šminkom, snimala sam sadržaj za društvene mreže. Desetog dana od operacije, snimala sam se i sa ajlajnerom - i malo je reći koliko sam bila srećna što ponovo mogu da ga nosim bez ikakvih prepreka.

Modrice nisam imala, ali hematomi od operacije koji su bili gore, prirodno padnu dole. Ispod jednog oka sam imala manju fleku nakon deset dana, koja je bila dovoljno nevidljiva ispod šminke.

Ožiljci i dugoročni rezultati podizanja kapaka

Naravno, seče se komad kože i ožiljak mora da postoji. Vremenom bledi i postaje sve nevidljiviji. Kod žena koje sam upoznala, a radile su operaciju pre par godina, čak i kada se zagledate, ožiljak se ne vidi. Što se mene tiče, uopšte me ne brine taj mali, neprimetni trag koji se lako prekrije šminkom. Spuštene kapke nisam mogla da sakrijem nikakvom šminkom, dok ožiljak mogu da učinim nevidljivim začas.

Nova koža neće da poraste, ali sila gravitacije tokom godina i dalje vuče lice na dole. Padaju obrazi, obrve, sve… Onima kojima je stalo do toga, postoje procedure poput podizanja obrva, temporalnog liftinga ili liftinga lica. Lice nastavlja da živi svoj prirodni tok, a vi birate šta ćete dalje s njim. Retkim brojem ljudi je bila potrebna druga operacija podizanja kapaka.

Zašto sam odlagala i zašto ne treba

Da, kilavila sam i nisam ovo uradila ranije, iako sam znala kakva mi je genetika i da nema drugog rešenja. Pitam se zašto sam se "glupirala" sa nitima, tehnikama šminkanja i slično. Odgovor je, naravno, strah. Posle bitke su svi generali, pa i ja. Sada, kad znam sve što znam, smešno mi je što sam se plašila bola, koga nema. Plašila sam se da je oporavak spor i da ću dugo izgledati kao izubijani vanzemaljac, da neću moći da radim… Jedino se nisam plašila kako će da ispadne.

Taj deo je bio neobičan. Na dan operacije uopšte nisam bila nervozna. Nisam imala hladne ruke koje se tresu, vilica mi nije svokoća. Verujem da ovo važi samo za mene, jer nemaju svi tu privilegiju da svog plastičnog hirurga poznaju toliko godina. To je i bio razlog što se ni jedne sekunde nisam pitala kako će da ispadne, da li će biti dobro… jednostavno sam to znala. A upravo to je osećaj koji treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka ili bilo šta drugo. To tražite, to pronađite i sve će biti u savršenom redu.

Nadam se da vam je moj primer i iskustvo sa podizanjem kapaka bilo od pomoći. Ako imate pitanja, uvek možete da ih postavite svom hirurgu tokom konsultacija - to je najbolji način da steknete sigurnost i spremnost za ovaj, ispostaviće se, veoma jednostavan i preporodan korak.